Ja je zovem meni da se vrati,
da budemo ono sto smo bili.
Ona nece, nece ni da cuje...
Dosta joj je mojih lazi,
kaze da je srecna s drugim,
nece sa mnom
srecu tu da kvari.
Ja je zovem, preklinjem i molim
da mi prodje makar preko puta.
Ona nece, nece ni da cuje,
volela je dugo mene,
ostale su uspomene
i na srcu rana koja boli.
Moja si, moja,
nikome te ne dam.
Moja si moja,
hoce da te gledam.
Hocu samo da,
da te gledam,
makar samo da,
da te gledam.
Znam da prava ja na tebe nemam,
da sam svoju prokockao srecu,
a opet te preklinjem i molim,
zaboravi patnju, lazi
budi sto si nekad bila
devojcica nezna, moja mila.
Sada pijem i sakrivam suze,
i proklinjem sudbu sto te sretoh,
al' se srce samo tebi nada.
Mislim, mozda nisi srecna
da ces neke tihe noci
meni kradom, na kapiju doci.
Moja si, moja,
nikome te ne dam.
Moja si moja,
hoce da te gledam.
Hocu samo da,
da te gledam,
makar samo da,
da te gledam.